Mogli kupiti i lovorovi venci, čiji su tanki listovi bili od zlata, i koji su Glumačke jubileje i slične prilike prodavao juvelir Antonijević, kod koga su se Mraović je imao vence u porcelanu i u staklu, dok je srebrne vence za Stolova, svadbenih fijakera, kao i pogrebnih kola, balskih venaca od prirodnogaĬveća. On se prvi u Beogradu primao aranžiranja banketskih Lukovice lala, ljiljana, amarilisa i čega sve ne, koje je uvozio iz Holandije,Ī svake godine je izdavao i ilustrovani cenovnik, koji je danas svakakoīibliofilska vrednost. Rascvetanih zumbula, šeboja, narcisa itd. Karanfil, a pred Novu godinu i velike količine mimoze, pariskih ljubičica, Italije i Francuske, tako da je Mraović i zimi imao na lageru raskošne ruže i Organizovana, a prodavalo se cveće domaće proizvodnje, kao i cveće uvoženo iz Radnja je bila u Knez Mihailovoj ulici i ona je bila sasvim evropski Prvi naš cvećar, koji je držao dućan u kome je prodavao samoĬveće, bio je Todor Mraović, sinovac mitropolita Teodosija, zvanog Mraša. Sa njihove tezge da kupi na kitu ili komad, a bilo ga je i u saksijama. Pijace (danas Studentski trg ) donosile su pune veš-korpe cveća i ono se moglo Dobro upamćene jezične (drske, svadljive ) zemunske piljarice sa Velike Prodaju? Izgleda da je potreba Beograđana najpre dugo podmirivana isključivo iz Preko pedeset vrsta ruža, u nekad čuvenom bolničkome parku.ĭa li je bilo privatnih cvećara, koje su negovale cveće za Kojoj ih je dr Subotić, mlađi, imao u tridesetak vrsta, kao što je negovao i I hrizanteme, kojima se ponosila i beogradska Bolnica za duševne bolesti, u On doneo u Beograd i prve azaleje, hortenzije Simić na svom imanju između Gospodarske mehane i Careve ćuprije. Privatnu staklenu baštu je u Beogradu nekada imao samo Đorđe Perivoj, što je stari poetični naziv za cvetnjak. Otuda je Topčider nekada bio znamenit kao Interesovala i za topčiderski rasadnik cveća, koji je prvi uvozio semenje i Kraljici seĭuguje i onaj divni park oko Obrenovićevog dvora u Smederevu. Smeni upravnik Topčiderske ekonomije, što je bilo i učinjeno. Odvalila velika grana sa onoga džinovskoga topčiderskog platana, tražila da se Knez Mihailo, a za njim kraljica Natalija, koja je, kad se za vreme neke oluje Na parkove i cveće u njima mnogo je polagao i Nikolić, koji je udario i prve temelje danas već slavnih beogradskih drvoreda, Izgleda da je prve beogradske parkove osnovao Atanasije U spomen svoga dede Jevrema Obrenovića, i dao joj ime Jevremovac, koje se Naravno, tu treba ubrojati i Botaničku baštu, koju je Priče, kao što je recimo Glišićeva Prva brazda, Seoski dobrotvor Rankovićev ili Pripovetka iz pera Stevana Okanovića, koja možda ide u najbolje naše kratke Od druge bašte ostala je samo jedna memoarska Pavlovnije koje se nalazi na uglu ulica Kneza Mihaila i Nikole Spasića, uĭvorištu Engleske čitaonice, nekadašnjoj kući Alekse Spasića, ministra i Od ove prve je ostao samo jedan spomen: veliko staro drvo Protežući se prema Kalemegdanu, i na Mitropolitovu baštu, koja je bila niže Knez Aleksandrovu baštu, koja je bila na mestu današnje Akademije nauka, Starinske beogradske bašte nestaju, ali postoje uspomene na Nekada u Beogradu nije moglo ni da se zamisli. A po prozorima čovek može da vidi cveće kakvo

Uglavnom, skoro da i nema cveća naše flore koje se odĪprila do novembra ne može videti po beogradskim parkovima, čije cvetne leje Taj park je danas dika Beograda, a stari Beograđani pamte kakav je korovljak i trnjak bio na tome mestu sveĭo pre dvadesetak godina. Naročito su divne leje u parku na Tašmajdanu. Njegovi cvetnjaci po parkovima su sve brojniji i bogatiji po izboru.

Ugas, belobuk, vres jelenjak, odoljen, pavit i drugi – čitav jedan mali lirskiīeograd voli cveće i on je poslednjih godina davao stotine miliona naĬveće. Nazive, koji su često poetični: majkina dušica, noćur, vijuk, imela, vetrovalj, Svet znao za hiljadu biljnih vrsta i da im je dao naša imena, dakle svoje Knjigu o lekovitome bilju, on se prijatno iznenadi činjenicom da je naš prosti Najzad, kad čovek otvori neki botanički udžbenik ili neku

To je dokaz izvesnog estetskog smisla iĭuševnog blagorodstva, jer zli ljudi ne vole cveće. Se staraju babe i devojke, a saksija sa najrazličitijim cvećem, pa čak iĮgzotičnim kaktusima mogu da se vide na prozorima skoro svake seoske kuće. Ljiljani i drugo rašće, pored obligatnog ruzmarina i bokora lavandule koje uĭžbunovi šimšira tu i tamo dopunjavaju ove vrtiće, o kojima Ruže i perunike, zumbul i karanfil, zdravac i božur, a vrlo često i lale, I dan – danas nema pristojne domaćinske seoske kuće,Ī da se u njenom dvorištu ne nalazi lepo ograđen cvetnjak, u kome se neguju Naš narod je uvek voleo cveće, koje se zato često spominje i

Dex vocaloid zerochan